Милисави

Када је Јевто Дедијер почетком XX века обилазио дувањска села и бележио шта породице знају о себи, Милисави су му у Рашћанима рекли једну реченицу која је остала записана у „Српском етнографском зборнику“ Српске краљевске академије:

„Милисави знају да је цијела Црвеница била њихова. И данас је тамо њихово, православно гробље. Турци су им отели земљу и раселили их. Имâ их у Липи 6 кућа, у Еминову селу 1 кућа и овдје 2 куће.“

Дедијер, „Херцеговина“, стр. 331

У Мандином Селу Дедијер је записао и одакле су стигли: „Милисави знају да је и њихова старина из Црне Горе. Овдје су дошли из Црљеница.“ Црљенице или Црвенице је село на југоистоку Дувањског поља. На истом месту Дедијер набраја старе православне породице тог села: Вуковиће, Драшке, Милисаве и Пивчевиће.

Гробље које и данас стоји

У Црвеницама данас живе само католици, а српско гробље је остало уз хрватско, одвојено само зидом. Крстови на њему, пише Милан Каран, „и послије преко 600 година стоје усправно“. За њега је то гробље један од доказа да су Срби на Дувањском пољу живели вековима пре доласка Турака. Милисави су, дакле, међу најстаријим породицама које се у овом крају уопште памте.

На врелу Миљацка били су Милисављеви млини. Место се и данас тако зове.Према сећању старијих, записаном у књизи „Срби Дувна“

Потомци Милисава и Вуковића из Црвенице живели су у Дувну све до последњег рата. Старији су за гробље знали из приче, али су добро памтили млинове на врелу и име места које је остало по породици.

У Дедијеровом опису села Липа за Милисаве пише да су „старосједиоци“. Сарадник Пивац је уз то додао фусноту: „Ова тврдња је нетачна. О томе види опис Рашћана.“ По њему су Милисави у Липу дошли тек када су расељени из Црвенице.

Пошто су остали без земље у Црвеници, Милисави су се разишли по селима на рубу Дувањског поља и свуда се укоренили. Дедијер је око 1900. године затекао оволико њихових кућа:

• 6к.
  Липа
  Најбројнији Срби у селу, пет-шест породица. На другом месту Дедијер бележи 4 куће.
• 2к.
  Рашћани
  Село у коме су вековима живели само Срби.
• 1к.
  Еминово Село
  Код Дедијера уписани као „Миласи“, славе Никољдан.
• 1к.
  Мандино Село
  Источни део села, према Липи.

Липа лежи у подножју Вран планине, око три километра од Конгоре. Дедијер каже да је село добило име по извору, а извор по великој липи која је некада расла поред њега. Српско гробље Липе налази се неколико стотина метара од села, према Конгори.

У Рашћанима су уз Милисаве живели Карани, Важићи, Станишићи и Вулићи, породице са којима су се Милисави женили и кумовали. У Мандином Селу Срби су живели на два краја: Билановићи уз школу, а Милисави на источној страни, према Липи, „од старина“. Временом су се Милисави из Липе и Еминовог Села населили и у сам град Дувно.

Никољдан, 19. децембар

Слава која траје три дана

Сви Милисави, у Липи, Рашћанима, Еминовом и Мандином Селу, славе Светог Николу. У Липи је Дедијер записао да се „слава слави 3 дана“, а исто памте и потомци: у Рашћанима Никољдан славе Карани и Милисави, а Јовањдан Важићи и Станишићи. Слава пада крајем године, када се стока спусти са планине у село и када има времена за госте. Из куће у кућу, из колена у колено, Никољдан је оно што Милисаве и данас окупља, ма где живели.

Предање

У породици се преносило и једно усмено предање: не памти се да је ико од Милисава променио веру, нити да се неко удао или оженио ван православља. Нигде то није записано, причало се као прича о чврстини карактера, али је и таква имала снагу. „Слушајући те приче, и ја сам се одрекла једне велике симпатије. Нисам хтела да будем прва, рачунајући вековима уназад.“ Тако предање живи и данас, не као правило, него као мера коју је свако сам себи постављао.

Ливаде испод Рашћана

Лети су се на равним пољанама испод села, највише недељом, играле фудбалске утакмице. Екипе су се делиле по навијању: Важићи и Станишићи били су за Партизан, Карани за Црвену звезду. Каран бележи и ово:

„Милисави, Вулићи и Билановићи играли су на страни гдје је требало да се попуни број играча.“

„Срби Дувна — живот и страдања“

Варнице су севале, пише Каран, жеља за победом била је велика, али на тим утакмицама никада није било свађе ни туче, само препирки.

Солунски добровољци

Међу добровољцима из Дувна у Првом светском рату била су тројица Милисава: Божо и Лазо из Дувна и Станко „Зеко“ из Рашћана. Станко се са Солунског фронта вратио са признањима за храброст. Краљ Петар је преживеле добровољце даривао са по неколико хектара земље или ливаде.

Школе и путеви у свет

Из породице су изашли и школовани људи. Међу Србима рођеним у Дувну који су завршили факултет Каран наводи Милицу (Маре) Милисав из Липе, правницу, Љубу (Станка) Милисава из Рашћана, рударског инжењера, и Нинку (Љубе) Милисав из Дувна, лекарку.

Одласци у Србију почели су педесетих година. Породица Луке и Јове Милисава из Липе преселила се у Нову Пазову. Крајем шездесетих и седамдесетих за њима су кренули Никола, Стана, Марко, Бранко и Мирјана из Липе, а затим Лука и Мара из Липе и Никола и Радојка из Еминовог Села, такође у Нову Пазову. Тамо су подигли куће, а у Срему се и данас зна за Милисаве из Дувна.

Последњи Србин уписан у школу у Мандином Селу био је 1991. године ученик Душко, син Марка Милисава. Са породицом је 1997. отишао у Америку, као и многи његови рођаци.

Милисава данас нема на Дувањском пољу, али Милисава има, и то све више. Породица је преживела све што је поље донело и разгранала се на две стране света. Презиме које је Дедијер записао 1909. године носе и деца рођена у овом веку.

Где су Милисави данас

• Србија
  Нова Пазова
  Прве куће Милисава у Срему подигнуте су педесетих и шездесетих година.
• Србија
  Путинци
  Село код Руме у које су се доселили многи Дувњаци, међу њима и Милисави.
• Србија
  Аранђеловац и Младеновац
  Шумадија је после 1992. постала нови дом за више породица из Еминовог и Мандиног Села.
• Србија
  Београд
  У Београду су рођени и неки од најмлађих Милисава.
• Америка
  Рокфорд
  Илиноис
• Америка
  Милвоки
  Висконсин
• Америка
  Северна Каролина
   
• Америка
  Орландо и Сент Питерсбург
  Флорида

Имена која се враћају

У породици се имена преносе с колена на колено. Никола из Липе добио је име по брату од тетке Николи, а Божо, рођен 1998. у Аранђеловцу, по деди Божи из Еминовог Села. Иста имена пролазе кроз цео век:

НиколаБожоЛукаМаркоИлијаСимоМиланПероЈовоРужаСтанаМара

За време рата и после њега рођени су нови Милисави: Драгана, Никола, Јелена, Божо, Марија, Горан, Лидија, Николина, Ирена, Игор, Стефан и други. Неки од њих први пут су угледали свет у избеглиштву, у Санском Мосту или Београду, неки у Шумадији, а неки су одрасли у Америци. Сви носе исто презиме и исту славу.

Шта повезује Милисаве

Никољдан који се слави где год се Милисави затекну, гробља у Црвеницама, Липи и Мандином Селу, млинови на Миљацки по којима се место и данас зове, и две књиге у којима је породица записана. Ова страница је ту да се то не заборави и да се допуњује: породичним сликама, родословом и причама које се нису нашле ни у једној књизи. Ако их имате, јавите се.

Укратко

Питања и одговори о породици Милисав

• Одакле потиче породица Милисав?

  Са Дувањског поља у Херцеговини, данас општина Томиславград у Босни и Херцеговини. По породичном предању, које је 1909. записао Јевто Дедијер, старина Милисава је из Црне Горе, а најстарије познато село им је Црвеница, где и данас стоји њихово православно гробље.

• Коју крсну славу славе Милисави?

  Светог Николу, Никољдан, 19. децембра. У Липи се слава славила три дана.

• У којим селима су живели?

  У Црвеницама, Липи, Рашћанима, Еминовом Селу, Мандином Селу и у граду Дувну. Око 1900. године било је шест кућа у Липи, две у Рашћанима и по једна у Еминовом и Мандином Селу.

• Где Милисави живе данас?

  У Србији (Нова Пазова, Путинци, Аранђеловац, Младеновац, Београд), у Сједињеним Америчким Државама (Рокфорд, Милвоки, Северна Каролина, Флорида) и другде. Презиме носе нови нараштаји.

• Где је породица записана?

  Код Јевта Дедијера, „Херцеговина“, Српски етнографски зборник књ. XII, Београд 1909, стр. 331–332 и 346–347, и код Милана Карана, „Срби Дувна — живот и страдања“, Београд.

Latinicom. Porodica Milisav potiče sa Duvanjskog polja u Hercegovini (Duvno, danas Tomislavgrad). Najstarije poznato selo Milisava je Crvenica; kasnije su živeli u Lipi, Rašćanima, Eminovom Selu, Mandinom Selu i u Duvnu. Krsna slava je Sveti Nikola (Nikoljdan, 19. decembar). Danas Milisavi žive u Srbiji (Nova Pazova, Putinci, Aranđelovac, Mladenovac, Beograd) i u Americi. Izvori: Jevto Dedijer, „Hercegovina“ (1909); Milan Karan, „Srbi Duvna — život i stradanja“.